Stomatolo?ka ordinacija 
CANINUS

Click here to edit subtitle

Blog

Dobrodošli na blog stomatološke ordinacije CANINUS! 

Na blogu je predvidjeno da se objavljuju saveti o održavanju zuba i oralne higije. Posetioci će moći da vide i zanimljivosti iz sveta stomatologije kao i najnovija dostignuća iz svih stomatoloških disciplina.

view:  full / summary

Saveti u vezi implantata

Posted by magazin_91 on December 20, 2015 at 2:50 PM Comments comments (3)

SAVETI U VEZI IMPLANTATA

 

 

Poštovana pacijentkinjo, poštovani pacijente

Da li razmišljate o ugradnji implantata ili ste se već odlučili za implantat?

Ovaj tekst bi trebalo da vam pruži opšta razmatranja u pogledu implantata i implantacije. U stomatološkoj praksi implantati se sve više koriste kod pacijenata nakon gubitka zuba. Lečenje ugradnjom implantata se pokazalo kao stabilna, funkcionalna dobra i dugoročno uspešna mera uz pružanje visoke udobnosti za pacijente.

 

Terapija se donosi na osnovu početne procene koja se odnosi na svakog pacijenta ponaosob i koja veoma značajno varira.Iz datog razloga, detaljna obaveštenja u pogledu metoda lečenja, materijala i sistema imlantata mogu se razjasniti samo putem ličnog razgovora sa lekarom koji se bavi implantacijom ( stomatolog,oralni hirurg, maksilofacijalni hirurg).

OPŠTA RAZMATRANJA

 

Implantati mogu nadoknaditi pojedine zube ili veći broj zuba koji nedostaju. Osim toga, mogu formirati sistem fiksiranja za obimne fiksne zubne nadoknade (mostovi) ili zubne nadoknade koje se skidaju (proteze), u slučaju da neostaju neki zubi u zadovoljavajućem broju.

GRAĐA IMPLANTATA

Građa implantata sastoji se iz sledećih komponenti:

  • Telo implantata koje se ugradjuje u kost
  • Delovi za nadogradnju (stubić, abutment) za fiksiranje krunice zuba za telo implantata
  • Krunce ili strukture za fiksiranje proteze

Postoji razlika između sistma dvodelnih i jednodelnih implantata. Kod dvodelnih implantata telo implantata i deo za nadogradnju su odvojeni. Kada su u pitanju jednodelni implantati, vezni element za zubnu nadoknadu izrađen je u jednom komadu s telom implantata.

Dvodelni zubni implantati se često primenjuju, iz razloga što se u ovom slučaju obezbeđuje da se implantat u fazi zarstanja ne opterećuje.

MATERIJALI I SISTEMI IMPLANTATA

 

Kao osnovni materijal za stomatološke implantat uglavnom se upotrebljava visoko prečišćen titan. Ovaj materijal je naročito pogodan u odnosu na tkivo (biokompatibilan) i formira sa kosti sigurnu vezu (oseointegracija). Sa biološkog aspekta on se ponaša neutralno i ne izaziva nikave alergijske ili reakcije na strano telo.

 

U svetu postoji veliki broj različitih sistema implantata za stomatološku praksu. Naročito dobro su se pokazali cilindrični, odnosno implantati u obliku vijka (šrafa). Šupljina u kostima vilice u kojima se implantat ugrađuje trebalo bi da se napravi nekim rotirajućim instrumentom (bušiicom). U poređenju sa drugim sistemima, ovaj hirurški postupak je brži i jenostavaniji, pacijenta opterećuje manje od drugih tehnika implantacije i retko dovodi do komlikacija pri zarastanju rane i urastanju implantata.

 

Implantati u obliku vijka imaju tu prednost da se zbog svojih navoja odmah čvrsto fiksiraju u kost (primarna stabilnost). Ovo skraćuje vreme urastanja iz razloga što samo malo kosti mora da se formira oko implantata.

INIKACIJE I PREDUSLOVI ZA UGRADNJU ZUBNOG IMPLANTATA

 

Zubni implantati služe za nadokandu nedostajućih zuba. Pri tome, teoretski je moguće da se svaki izgubljeni zub nadoknadi implantatom. Kod gubitka pojedinih zuba ovo je svakako svrsishodno, dok u slučaju potpune bezubosti nije potrebno. Kada su u pitanju fiksni mostovi, po pravilu dovoljno je (4-) 6-8 implantata po vilici. Funkcionalno poboljšanje primenom većeg broja zubnih implantata uglavnom se ne može postići.

 

Tipičan razlog za izvođenje implantacije sa približno 10-20%, svih slučajeva, predstavlja nadoknada pojedinačnih zuba. U ovom slučaju se pojedini zubi koji su izgubljeni usled povrede, parodontopatije, kariesa ili nakon neuspešnog endodontskog lečenja, odnosno resekcije vrha korena, nadoknađuje putem ugradnje implantata sa krunicom.

 

Kod zbrinjavanja putem implantata pojedinačnih zuba radi se o fiksiranoj zubnoj nadoknadi, što znači da ne postoji veza između implantata i nadograđene krunice koja se može razdvojiti (od strane pacijenta). Jednu od mogućnosti takođe predstavlja fiksiranje veštačkih krunica za implantat putem šrafa (ili nadgradnja implantata). Otvor šrafa se zatvara pomoću sintetičkog materijala ili keramike ukoliko se isti nalazi na mestu koje se može videti. Često se primenjuje i lepljenje, odnosno cementiranje. Standardizovana ili individualno podešena nadogradnja se čvrsto povezuje sa implantatom pomoću šrafa i na taj patrljak se cementira krunica.

 

Indikacije za implantaciju

  • Implantat pojedinačnih zuba
  • Zatvaranje većih bezubih regija
  • Kraj zubnog niza. Nadokanda nepostojećih kutnjaka
  • Znatno smanjenje broja preostalih zuba
  • Totalna nadoknada; potpuna bezubost
  • Preduslovi za izvođenje implantacije
  • Dovoljan volumen kosti za ankerisanje implantata
  • Dovoljno prostora za protetičku nadogradnju (krunica)
  • Dobra higijena usne duplje
  • Završen razvoj vilice
  • Vođenje računa o kontraindikacijama

 

 

(Način zbrinjavanja zavisi od situacije zuba i određuje ga ordinirajući lekar pri planiranju ugradnje implantata.)

KONTRAINDIKACIJE

 

Medicinski razlozi koji ne idu u prilog implantaciji(kontraindikacije) predstavljaju okolnosti koje jedan takav zahvat čine bilo nemogućim (apsolutna kontraindikacija), bilo dovode do mogućnosti nastanka posebnih opasnosti (relativne kontraindikacije)

 

Opšte medicinske kontraindikacije:

  • Pušenje duvana
  • Lekovi koji utiču na metabolizam kosti, na primer, bifosfonati
  • Nelečena ili nedovoljno kontrolisana šećerna bolest (diabetes melitus)
  • Snižena imuna odbrana organizmauslovljena bilo bolešću, bilo lekovima (na primer, terapija kortizonom, primena citostatika...)
  • Teška oboljenja srca-krvotoka
  • Generalizovana oboljenja vezivnog tkiva ili kosti (na primer, reumatske bolesti)
  • Izvesne psihijatrijske bolesti

 

Kod pušača se mora imati u vidu da je kratkoročni uspeh implantata (oseointegracija) manji i da stopa gubitka implantata može biti povećana do faktora 4.

Kod ovih pacijenata je dugoročni uspeh manji. Iz tog razloga trebalo bi da bude razumljivo da ordinirajući stomatolog i implantolog pušačima ne mogu pružiti bilo kakve garancije u pogledu uspeha implantatacije.

 

Lokalno uslovljene kontraindikacije (i odgovarajuće mere):

  • Nedovoljni volumen postojeće kosti: nadogradnja kosti (augmentacija)
  • Loš kvalitet kosti: odgovarajuća tehnika implantacije, postupak koji čini kost gušćom
  • Ugroženost važnih struktura (grane živaca, maksilarni sinus ili korenovi susednih zuba): odgovarajuća tehnika implantacije i korišćenje postupka snimanja i po potrebi primena kompjuterske tehnike
  • Oboljenja kostiju vilice, sluzokože usne duplje ili potpornog aparata zuba: lečenje osnovnog oboljenja
  • Nejasna bolna stanja na nivou vilica: sprovođenje dijagnostike, lečenje osnovnog oboljenja
  • Nepovoljni odnosi zagrižaja(na primer, suviše malo prostora za krunicu): po potrebi primena metaoda iz ortopedije vilica ili hirurški postupak
  • Škripanje žubima(bruksizam): terapijska primena šina
  • Nezavršen razvoj vilice: pričekati kraj razvoja

 

Čitav niz lokalnih, biološko-anatomskih ili funkcionalnih okolnosti mogu ugroziti uspeh lečenja implantatom, kako kratkoročno, tako i dugoročno. Ovakve okolnosti uglavnom ne isključuju izvođenje implantacije, ali često iziskuju odgovarajuću primenu. Prma tome, pažljiv pregled i utvrđivanje stanja pre lečenja predstavlja jedan od preduslova.

PREDNOST IMPLANTATA

 

  • Profilaksa gubitka koštane mase (održavanje kostiju koje se razgrađuju bez mahaničkog opterećenja)
  • Pošteda zdravih zuba
  • Povećan broj koštanih gredica (omogućava čvrst oslonac za zubnu nadoknadu)
  • Veoma dobra terapija kod gubitka zuba usled zapaljenja gingive(implantati kod parodontitisa)
  • Rutinski zahvat uglavnom bez rizika
  • Osigurana biokompatibilnost
  • Dobra do veoma dobra prognoza, ekonomična terapija zbog uglavnom dugog veka trajanja

RIZICI KOD IMPLANTACIJE

 

Odlučivanje za ili protiv implantata sigurno da je često praćeno brigom da u okviru terapijske primene implantata može doći do komplikacija (na primer, gubitka implantata). Posmatrana u celini, terapija implantatima se ubraja u zahvate koji se karakterišu malim rizicima.

Rizik od prevremenog gubitka implantata kod nekomplikovanih stanja, iznosi ispod 5%. Individualni rizik za pacijenta može se dobro proceniti nakon temeljnog pregleda od strane ordinirajućeg lekara. Tako problemi koji proističu iz specifičnih anatomskih okolnosti mogu u velikoj meri da budu izbegnuti (na primer, povrede živaca, susednih zuba, otvaranje nosnih ili viličnih šupljina).

 

(Vaš ordinirajući lekar će Vam u tom smislu pružiti detaljna obaveštenja.)

 

Postoperativne komplikacije

U cilju izbegavanja pojave postoperativnih komplikacija (smetnje u procesu zarastanja) Vi kao pacijent možete biti od značajne pomoći da se rizici svedu na minimum. U tekstu koji sledi, u tom pogledu, dobićete važne napomene.

 

Pozne komplikacije

Pozne komplikacije su retke i uglavnom se odnose na hronične infekcije. Učestalost je, međutim, povišena kod pacijenata sa izvesnim opštim oboljenjima (videti kontraindikacije i kod pušača).

periimplantitis usled lose higijene

Periimplantitis

Periimplantitis predstavlja oboljenje koje se može javiti kod pacijenata sa ugrađenim implantatima. On je sličan parodontopatiji prirodnih zuba.


Kao što je slučaj i kod prirodnih zuba, i kod implantata i implantata koji nose zubno nadokandu dolazi do stvaranja naslaga. Ukoliko se ove naslage temeljno ne eliminišu dolazi najpre do zapaljenja gingive (gingivitis). Periimplantni gingivitis biva saniran nakon uklanjanja naslaga koje su ga prouzrokovale, po pravilu bez komplikacija.

Ukoliko naslage nisu brižljivo odstranjene, u daljem toku zapaljenje zahvata kost.

Zbog toga dolazi do razgradnje kosti oko implantata usled takozvanog periimplantitisa. Implantat počinje da se razlabavljuje. Ukoliko se ne preduzme pravovremeno lečenje može doći do gubitka implantata. Upravo u cilju profilakse pojave periimplantitisa trebalo bi posvetiti veliku pažnju održavanju optimalne higijene usne duplje.

Lečenje periimplantitisa je teže nego što je slučaj kod prirodnih zuba. Oslobađanje plak-biofilma sa površine implantata načinjenog od sintetičkog materijala (mehaničko čišćenje) od strane ordinirajućeg stomatologa je problematičnije, iz razloga što tokom čišćenja ponekad može doći do oštećenja površine strukture implantata. Zbog toga se ponekad ne može ponovo uspostaviti početno stanje, što može da predstavlja uzrok za kasniji neuspeh terapijske mere.

Pored mehaničkog čišćenja implantata, može biti potrebno i da se prisutne patogene bakterije ciljano unište.

Gubitak implantata

Gubitak implantata je redak, ali razočaravajući ishod. Tako nastao defekt u kosti može se ponovo zatvoriti novonastalom kosti, tako da se ukoliko je moguće, može ponoviti implantacija. Takođe, u slučaju gubitka implantata ne postoji ograničenje u smislu zbrinjavanja primenom običnih zubnih nadoknada (na primer, zbrinjavanje primenom mostova).

POSTUPAK – IMPLANTACIJA

 

OPŠTA PRIPREMA

 

Pre implantacije potrebno je obezbediti optimalnu higijenu usne duplje i ukoliko je moguće, prestati sa pušenjem. Zapaljenje gingive (gingivitis), kao i šećerna bolest, se dalje moraju lečiti. Lečenje karijesa bi trebalo da bude završeno. Nedovljni volumen kosti u vilici, između ostalog, predstavlja razlog za sledeći neophodni pripremni postupak, pri kome se dograđuje koštana masa.

Nadogradnja kosti (augmentacija)

 

Ukoliko ne postoji dovoljno koštane mase, ili se odustaje od implantacije, ili se kost mora tako nadograditi da kriterijumi za prognostički povoljnu implantaciju budu ispunjeni. Ovaj postupak se naziva augmentacija.

You need Adobe Flash Player to view this content.


Pri tome se na željeno mesto nanosi sopstvena kost, materijla koji zamenjuje kost ili oba elementa zajedno, gde nakon toga, malo po malo, dolazi do fiziološke pregradnje kosti u viličnim kostima koje se mogu opteretiti.

U ovom slučaju se često preporučuje profilaktička primena antibiotika, da bi se time sprečilo bakterijsko zapaljenje.

PRIPREMA ZA STOMATOHIRURŠKI ZAHVAT

 

Pre stomatohirurškog zahvata usna duplja se dezinfikuje pomoću nekog antiseptičkog rastvora (na primer, hlorheksidin). Profilaktička primena antibiotika se kod implantacije preporučuje pre i po potrebi u toku samog zahvata, čime se sprečavaju zapaljenja koja mogu dovesti do gubitka implantata, kao i pojave bakterijemije (prolazno prisustvo bakterija u krvi)

 

STOMATOHIRURŠKI ZAHVAT (IMPLANTACIJA)

 

Implantati se, kao neka vrsta „veštačkog korena zuba“ ugrađuju u viličnu kost, uglavnom uz primenu lokalne anestezije. Govori se o enosealnom (u kost postavljenom) implantatu. Na planiranom mestu sluzokoža se proseca i postavlja postranice, i ležište implantata se postepeno obrađuje prema individualno određenoj dužini implantata i njegovog prečnika. Priprema se izvodi upotrebom rotirajućeg instrumenta (bušilica) pri malom broju obrtaja uz konstantno hlađenje fiziološkim rastvorom u cilju izbegavanja prekomernog zagrevanja kosti.

You need Adobe Flash Player to view this content.


Nakon ugrađivanja implantata postavlja se šav gingive. Zarastanje rane je, pod normalni uslovima, završeno posle 10 dana.

 

Dužina faze zarastanja kosti bez opterećenja, zavisi od kvaliteta same kosti. U skladu sa stečenim iskustvom, tokom perioda zarastanja na implantat se postavlja (provizorna) zubna nadoknada. U fazi zarastanja, viličnim kostima je uglavnom potrebno više nedelja da bi došlo do stabilnog vezivanja kosti i implantata. Ova faza kada je u pitanju gornja, u zavisnosti od stanja, traje prosečno 3-6 meseci, a kada je u pitanju donja vilica, prosečno 2-3 meseca. U nekim slučajevima je moguće takozvano „neposredno (imedijatno) opterećivanje“.

Nakon zarastanja, koje je kod većine sistema implatacije „nevidljivo“ za pacijenta i koje se odvija ispod sluzokože, radi se druga operacija tokom koje se implantat oslobađa. U tom trenutku, ili nekoliko dana kasnije, može uslediti oblikovanje i završetak, odnosno spajanje elemenata zubne nadoknade.

 

U toku daljeg tretmana postavlja se suprakonstrukcija (zubna nadoknada koja je vidljiva u usnoj duplji). U tom cilju se kod dvodelnih implantata u veštački koren zuba unosi nadogradnja (potporni stubić, abutment), i zatim se u nekoliko faza sprovodi planirana zubna nadoknada.

 

 

 

NAKNADNI TRETMAN I ODRŽAVANJE IMPLANTATA

 

Neposredno posle implantološkog zbrinjavanja, mesto operacije ne bi trebalo opterećivati. Takođe bi trebalo izbegavati suviše intenzivne postupke čišćenja (npr. tvrdom četkicom za zube) direktno na nivou šava, pri čemu se preostali deo zuba mora veoma brižno čistiti.

 

Profilaksa infekcije u prvim časovima posle operacije igra ključnu ulogu. Kao dodatna profilaksa na raspolaganju su antiseptički rastvori za ispiranje usta.

 

I kasnije, zubni implantati se moraju redovno kontrolisati zbog opasnosti od zapaljenja. Pravovremeno otkrivene infekcije je značajno lakše i efikasnije lečiti nego one uznapredovale, koje su već dovele do razgradnje vilične kosti.

Iz tog razloga potrebno je da ordinirajući lekar kontroliše stanje zubnih implantata svakih 3-6 meseci. Pored uobičajeno dobre higijene usne duplje neophodno za dobro stanje usne duplje, potrebno je, u skladu sa načinom zbrinjavanja, uz normalne četkice za zube dodatno primenjivati posebna dodatna sredstva i tehnike za čišćenje zubnih implantata. U tom cilju bi implantate trebalo čistiti pomoću specijalne zubne svile sa mekanim segmentom za čišćenje ili pomoću specijalnih četkica za zubne međuprostore (interdentalne četkice).

 

Održavanje implantata:

  • Brižljivo održavanje oralne higijene
  • Zubni konac i/ili interdentalne četkice
  • Dopunski: antiseptički rastvori za ispiranje usta (na primer, hlorheksidin)
  • Poštovanje termina redovne stomatološke kontrole

Saveti u vezi parodontopatije

Posted by magazin_91 on December 20, 2015 at 2:25 PM Comments comments (0)

PARODONTOPATIJA

 

Parodontopatija predstavlja uznapredovalo hronično zapaljenje gingive. Ona pripada najčešćim oboljenjima uopšte. Zbog pristutva bakterija u zubnim naslagama (plak) dolazi do razvoja zapaljenja koje zahvata potporni aparat zuba koji je lokalizovan oko zubnog korena, a takođe može zahvatiti i okolne kosti.

Ukoliko se ne leči, može doći do vidljivog povlačenja gingive, zubi se razlabavljuju ili mogu da budu potpuno izgubljeni. Prisustvo zapaljenja pritom ispoljava delovanje na čitav organizam, npr. potpomaže nastanak oboljenja srca i krvotoka kao i šećerne bolesti. Iz tog razloga su veoma važni specijalna dijagnostika, kao i ciljano lečenje.

 

NASTANAK, PROGRESIJA I POSLEDICE ZAPALJENJA GINGIVE

 

Izazivač zapaljenja gingive jeste plak koji se nalazi na ivici gingive. Određene bakterije koje plak sadrži oslobađaju otrovne materije na koje organizam reaguje zapaljenjem. Ovo, zajedno sa postojećim agresivim bakterijama, dovodi do razaranja tkiva gingive. Dolazi do formiranja gingivalnih džepova čiji je jedan od znakova krvarenje desni pri pranju zuba. Gingiva može biti crvena i otečena. Često ne postoje bilo kakvi simptomi ili su isti malobrojni, te u velikoj meri oboljenje napreduje neprimećeno.

I u formiranim džepovima takođe dolazi do daljeg stvaranja plaka. Ukoliko se ovaj uzrok ne ukloni, on dovodi do začaranog kruga zapaljenja. Džepovi postaju sve dublji, sve dok ne dođe do oštećenja potpornog aparata zuba (parodoncijum), pa čak može doći i do razgradnje okolne kosti. Gubitak potpornog aparata zuba je nepovratan proces, čak i kod uspešnog lečenja parodontopatije, pošto novo tkivo koje organizam izgradi ne može u potpunosti da preuzme prvobitnu funkciju. Iz tog razloga je, ukoliko je moguće, neophodno preduzeti pravovremeno lečenje.

Površina zapaljenog tkiva kod parodontopatije sa velikim brojem zahvaćenih zuba ponekad dostiže veličinu površine šake. Pri tome se neposredno oslobađaju velike količione supstanci koje izazivaju zapaljenje, a koje mogu predstavljati rizik po zdravlje čitavog organizma. U međuvremenu otkriveno je da dolazi do negativnog uticaja na šećernu bolest, kod koje se parodontopatija inače često pojavljuje. Rizik od oboljenja srca i krvnih sudova poput moždanog udara, kao i rizik od reumatizma i prevremenog porođaja uz rađanje dece nedovoljne telesne težine značajno je povećan ukoliko postoji hronična parodontopatija.

 

FAKTORI KOJI UTIČU NA TOK OBOLJENJA

 

Imuni sistem našeg organizma ima veliki uticaj na samu zapaljensku reakciju, a samim tim i na tok oboljenja. Prema tome, nastanak parodontopatije pored plaka, mogu takođe da doprinesu i faktori koji deluju na imuni sistem ili ga oštećuju, na primer:

 

  • Pušenje
  • Opšta oboljenja kao što su šećerna bolest
  • Nasledni faktori
  • Prekomerna telesna težina, neodgovarajuća ishrana
  • Promene nivoa hormona
  • Povećani stres

 

 

Evidentno je da sam pacijent može da utiče na mnoge od ovih faktora i da na taj način poboljša tok izlečenja, na primer, temeljnom higijenom usne duplje i prestankom pušenja. To takođe važi i za zapaljenje gingive oko zubnih implantata. Tako je, na primer, poznato da pušenje predstavlja najvažniji faktor rizika za gubitak implantata.

Tok parodontopatije kao oboljenja može biti individualno veoma rizičan. Ona se često javlja u srednjem do starijem dobu i karakteriše se sporim, hroničnim tokom sa povremenim pogoršanjima“na mahove“. Međutim, tok može da bude i veoma agresivan i brzog napretka, a ponekad se oboljenje javlja već kod omladine i mladih odraslih osoba. U tim slučajevima radi se uglavnom o naslednim faktorima i infekciji posebno agresivnim bakterijama.

 

LEČENJE

 

Lečenje parodontopatije se sprovodi tokom više nedelja. I nakon završetka terapije, treba da imate u vidu da tokom čitavog života postoji povećan rizik za ponovnu pojavu zapaljenja gingive. Iz tog razloga, preporučuju se redovni kontrolni pregledi, i da se iznova mehanički uklanjaju plakovi kiji su teško dostupni pri ličnoj higijenu zuba.

 

POČETNO LEČENJE (FAZA HIGIJENE)

Cilj prvog lečenja je da se omogući smirivanje zapaljenja ivice gingive da bi se pripremili uslovi za kasnije efikasno specifično lečenje parodontopatije. Vaš stomatolog tom prilikom vrši i profesionalno čišćenje zuba kojim se temeljno uklanjaju sve čvrste i meke naslage koje su vidljive iznad ivice gingive. U naredne dve nedelje neophodno je i da ovladate posebnim tehnikama čišćenja usne duplje i da ispirate usnu duplju dezinfekcionim preparatima i na taj način u kućnim uslovima izvršite pripremu za specifično lečenje koje će Vam propisati Vaš stomatolog.

 

SPECIFIČNO LEČENJE PARODONTOPATIJE

Bitna komponenta terapije je uklanjanje plaka iz gingivalnih džepova. Pri tome je cilj da se iz obolelih džepova u što većoj meri eliminišu bakterije sa plakom i toksičnim materijama. Pored toga se takođe uklanja i bolešću promenjeno tkivo iz gingivalnih džepova, kako bi se obezbedili optimalni preduslovi za uspešno lečenje. Ova terapija se obavlja posebnim instrumentima uz lokalnu anesteziju.

Moguće je prisustvo posebno dubokih džepova ili nepovoljnih anatomskih odnosa, što otežava kompletno lečenje. U takvim slučajevima može da bude neophodno da se čišćenje obolelih površina zubnog korena sprovodi primenom hirurških zahvata na parodoncijumu.

Poslednje što se ovde radi je vađenje jako oštećenih zuba koje nije moguće sačuvati, čime se smanjuje opasnost od ponovne infekcije putem ovih izvora bakterija. Putem mehaničkog lečenja se biofilm plaka na površini zubnog korena i u gingivalnim džepovima uništava, te se na ovaj način, u džepovima i tkivu gingive preostali izazivači oboljenja mogu putem istovremene terapije antibioticima efikasno uništiti. U neoštećenom biofilmu su bakterije zaštićene od antibiotika. U današnje vreme su na raspolaganju rezultati laboratorijskog ispitivanja bakterija, te se na taj način može sprovesti ciljana terapija antibioticima.

 

KONTROLNA LEČENJA

Nakon otprilike 3-8 nedelja lečenja zakazuje se termin za ponovni stomatološki pregled. Tom prilikom se kontroliše uspeh lečenja parodontopatije. Stručna udruženja preporučuju dodatno laboratorijsko ispitivanje bakterija, kako bi se na taj način utvrdio rezultat borbe sa izazivačima oboljenja čije odsustvo ima veliki uticaj na dugoročni uspeh lečenja. Često su već sprovedene faze lečenja dovoljne. Međutim, u slučaju da još uvek postoje duboki džepovi, može biti potrebno dodatno lečenje, pa eventualno čak i primena hirurških zahvata na nivou parodoncijuma.

 

FAZA ODRŽAVANJA I PROFILAKSA

 

Čak ukoliko je sprovedeno uspešno lečenje parodontopatije, ipak je rizik od ponovne pojave ovog oboljenja povišen tokom čitavog života. Iz tog razloga neophodno je redovno ići na kontrolne preglede koji bi, u skladu sa postojećim faktorima rizika, trebalo da budu na svakih 3-6 meseci. Putem redovnih kontrolnih pregleda ponovna pojava parodontitisa može se pravovremeno uočiti i lečiti.

Tokom pregleda se uobičajeno sprovodi profesionalno čišćenje zuba, čime se uklanjaju sve novoformirane čvrste i meke naslage na teško dostupnim mestima. Tom prilikom se takođe sprovodi dalja obuka u pogledu nege zuba i higijene usne duplje.

Da bi se uspešno ostvario trajan stabilan rezultat gde ne dolazi do daljeg povlačenja gingive ili klaćenja zuba, bitan faktor je saradnja pacijenta. Tu spada optimizovanje higijene usne duplje i zubnih međuprostora(primena interdentalnih četkica, zubnog konca) i sprovođenje faktora rizika na minimum(regulisanje šećerne bolesti i prestanak pušenja)

Ukoliko pažljivo sprovodite uputstva svog stomatologa, on ima zaista dobre šanse da Vam trajno sačuva funkcionalne i lepe zube.

 

Kako NE treba prati zube

Posted by magazin_91 on December 13, 2015 at 2:40 PM Comments comments (0)

Postoji mnogo mitova o tome kako je ispravno a kako ne prati zube i odrzavati oralnu higijenu.

Koliko često treba prati zube?

Koju četkicu koristiti?

Kako je ispravno koristiti četkicu?

Kako koristiti konac za zube?

Sve su to pitanja na koja pacijenti traže odgovor najčešće na internetu.

Ovde su prikazani neke od grešaka i saveti kako je ispravno koristiti pribor za pranje zuba.


Saveti nakon vadjenja umnjaka

Posted by magazin_91 on December 2, 2015 at 3:05 PM Comments comments (0)

Proslost i buducnost stomatologije (Video)

Posted by magazin_91 on November 21, 2015 at 4:55 AM Comments comments (0)

Problemi sa zubima postoje koliko i sam čovek. Ali danas nova tehnologija u stomatologiji je korak bliže rešenju ovih probleme u budućnosti.


Ovo je priča o našim zubima.

Burna prošlost i svetla budućnost.

Pogledajte emisiju koja govori o ovoj temi (Video): 

http://www.discoveryuk.com/future-now/#4475720100001



Rss_feed